Moje nešto

Dobrodošli na moj blog

01.02.2020.

Post broj pet

Shvatila sam da je ono za čim najviše žalim, u životu do sad, to što se nisam više potrudila oko odnosa s ljudima. To što se nisam potrudila da izgradim neke zdrave, lijepe, čvrste, iskrene odnose. To što sam toliko ljudi srela, a tako malo njih zaista upoznala. Pričala s njima. Otkrila im sebe. Otkrila njih. Nemam puno prijatelja i to mi nikad prije nije smetalo. Ali sada mi smeta i osjećam se kao da nemam ni jednu osobu s kojom mogu da pričam i podijelim svoje probleme. Osim njega, naravno. Ali kako vrijeme prolazi, voljela bih neki veći krug pravih, iskrenih prijatelja. A tako mi je teško da se otvorim, teško mi je da budem ranjiva, teško mi je da pokažem sebe u punom svjetlu. A to je ono za čim zapravo čeznem.

22.12.2019.

Zna li neko zasigurno šta će to biti s bloggerom?

Je li se stvarno gasi ovaj blogger? Jesam našla kad ću se vratiti, ako je tako, hahaha.


Ne znam ni odakle crpite te informacije, jel ima nešto zvanično negdje? Kad sam pročitala prvi put kod nekog bloggera, odbacila sam instantno, medjutim kako nailazim sve više na to, pitam se je li istina.


Ne znam ima li ikakve veze s tim, ali otkako sam na bloggeru, ne znam da sam ikad vidjela ikakvu promjenu što se tiče same aplikacije. I neki dan naidjem na jednu i to negativnu - ne daju više html kod da se uredjuje. A baš šteta, to je baš bila kul stvar ovdje.


Ali broj gostiju je još uvijek 1332 :D


11.12.2019.

Post broj tri

Jedna od čudnijih stvari, kad malo razmislimo o tome, jeste to kako živimo iz dana u dan ignorirajući činjenicu da veze nemamo koja je svrha tog življenja iz dana u dan. Postojanja. Svijeta. Svega. Pojma nemamo ni kako ni zašto ni otkud ni do kad. I kao, nema veze što ne znamo. Potisnemo to u skroz tamo neki deseti plan. A bitne su nam svakodnevne gluposti i najbeznačajnije sitnice. Ili možda uopće i nije čudno. Jer svakodnevne gluposti i beznačajne sitnice su jedino što mi imamo. Ono što je za nas značajno, za univerzum je beznačajno. I ono sto je za univerzum značajno, za nas je beznačajno. Jer sve što mi zapravo imamo je ovaj sadašnji trenutak. Bilo univerzuma trenutak prije i trenutak poslije ili ne.

02.12.2019.

Post broj dva

Nisam kreativna, al eto ipak bih da nešto pišem. Obrisala sam večeras i Instagram i Facebook i vratila se na Blogger. Ponovo. Iz laži u, nadam se, istinu. Nemam vremena za ovo, realno. Ali imam neku želju koja se pojavi s vremena na vrijeme da zapišem negdje poneku misao, ideju, doživljaj. A da to ne bude samo za mene. Pa eto, da stvorim sebi neki prostor gdje ću to moći da i uradim kad se ta želja javi. Ne očekujem neku čitanost, ali drugačije je ipak kad je to negdje "online". Makar jedna osoba da pročita, otišlo je nešto dalje, stvorio se mim. Edit: editovala tekst da koristim afrikate, što ću se truditi od sada pa nadalje. I još jedno tehničko pitanje, je li vam naporan ovaj font za čitanje?

02.12.2019.

Jesu li popravili ovaj blogger

Ako s lakocom objavim ovaj prvi post, mozda i nastavim pisati dalje


<< 02/2020 >>
nedponutosricetpetsub
01
02030405060708
09101112131415
16171819202122
23242526272829