Post broj dva

Nisam kreativna, al eto ipak bih da nešto pišem.

Obrisala sam večeras i Instagram i Facebook i vratila se na Blogger. Ponovo. Iz laži u, nadam se, istinu.

Nemam vremena za ovo, realno. Ali imam neku želju koja se pojavi s vremena na vrijeme da zapišem negdje poneku misao, ideju, doživljaj. A da to ne bude samo za mene. Pa eto, da stvorim sebi neki prostor gdje ću to moći da i uradim kad se ta želja javi.

Ne očekujem neku čitanost, ali drugačije je ipak kad je to negdje “online”. Makar jedna osoba da pročita, otišlo je nešto dalje, stvorio se mim.

Edit: editovala tekst da koristim afrikate, što ću se truditi od sada pa nadalje. I još jedno tehničko pitanje, je li vam naporan ovaj font za čitanje?

ponytail

9 komentara

  1. Feliki i stilizirani fontovi nisu naporni ako pišeš kratke, a upečatljive postove. Još uvijek se ne može naslututi da li si kreativna ili ne pošto ne vjerujem u književne pseudoevaluacije, ali je iz ovog posta evidentno da si pismena, a to je dovoljan razlog da te ja čitam.

Komentariši